Dunja, naučno ime Cydonia Oblonga, je jedini član porodice Cydonia porodice ruža, gde su između ostalih i kruške i jabuke. To je višegodišnja biljka u obliku grma ili malog drveta, poreklom iz zapadne Azije.
Veoma je prilagodljiva biljka, otporna na hladnoću, retko zahteva đubriva i preferira teška i vlažna tla. Tako da redovno, duboko zalivanje tokom sušnih letnjih meseci veoma povoljno utiče na razvoj ploda. To je heliofilna biljka kojoj je potrebna velika količina svetlosti i veoma je prilagođena solarnoj radijaciji svojom građom i metabolizmom.
Pošto je iz porodice ruža podložna je nekim bolestima, ali dobra higijena i odrzažavanje voćnjaka može u velikoj meri smanjiti prisustvo bolesti. Potrebno je provetreno, toplo, osunčano i mesto zaštićeno od mrazeva, jer je tako zaštićena od raznih bolesti(prvenstveno Ervinije) i kasnih mrazeva, a kasnije će plodovi bolje rasti i sazrevati. Uspeva na svim tipovima zemljišta, ali najbolje se pokazelo duboko plodno zemljište koje zardzava vlagu. Treba nastojati da u zemljištu ima bar 3 % humusa, jer vrsta i količina raznovrsnih mikroorganizama direkto utiče na razvoj biljke dunje.
Zemljište predstavlja osnovu za uspešnu proizvodnju, u njemu se dunje ukorenjavaju, snabdevaju vodom i mineralnim materijama.
Biljka dunja
Dunja je listopadni, višegodišnji žbun ili malo drvo visoko 5 do 8 metara sa zbijenim kvrgavim granama i grančicama. Grane su purpurno crvene kada su mlade, koje sa godinama postaju ljubičasto smeđe.
List dunje
Listovi su tamnozeleni sa peteljkama duzine od 1 do 1.5 cm. Površina lista je jednostavna, jajasta do duguljasta 5-10 x 3-5 cm, donja poveršina bledo-zelena sa uočljivim zilama i gustim resicama(dlakama), gornja površina gola ili retko dlakava kada je mlada.
Cvet dunje
Cvetovi su prečnika 4-5 cm roze boje dužine 2 cm prašnika 1 cm, prokačeni na prvremenim petaljkama.
Plod dunje
Plodovi su mirisni, kruškolikog ili jabučastog oblika, dugački 7-12 cm, prečnika 6-9 cm. Pulpa je čvrsta, mesnata i aromatična. Plodovi su svetlozeleni dok ne sazre, sazrevanjem postaju žuti. Plod je veći od posečne jabuke ili kruške. Površina ploda je maljava slično kao kod breskve, dok sazrevanjem postaje glatka. To je ujedno i jedan od pokazatelja zrelosti ploda. Plod dunje u proseku teži između 250 i 750 g, zavisno od sorte. Mesnati deo dunje je peskaste strukture i svetlo-žute boje, intenzivne voćne arome i oporog kiselkastog ukusa. Dunja je previše tvrda, previše kisela i uopšteno neprijatna po ukusu da bi se jela sirova. Međutim, dovoljno kuvanje ih omekšava i ističe cvetnu aromu koju drže duboko u sebi, zajedno sa divnom slatkoćom.Berba u našim uslovima, kreće od polovine oktobra do polovine novembra, u zavisnosti od sorte.
Hemijski sastav dunje
Zbog svog jedinstvenog ukusa i velike nutritivne vrednosti gaji se širom sveta. Veliki je izvor hranljivih materija, vitamina i minerala. 100g dunje sadrži 0.6mg selena, 13.8mg vitamina C, 0.12mg bakra, 14g ugljenih hidrata, 0.64mg gvožđa, 1.7g ukupnih dijetalnih vlakana, 181mg kalijuma, 0.04mg vitamina B6, 16mg fosfora.
Zdravstveni benifiti
Zdravstveni benefiti od dunje su brojni, kao što su prevencija karcinoma, pomoć pri gubitku težine, antiinflamatorna svojstva, leči čireve i gastroenterološke bolesti, neguje kožu, stabilizuje krvni pritisak, suzbija alergijske reakcije, jača imuni sistem.
Primena dunja
Odlične su za džemove, želee, konzerve, slatka, sokove, vina(sajdera), rakija.