Kako je dunjevača jedno od najpopularnijih domaćih žestokih pića i sve više ljudi se odlučuje za proizodnju dunjevače, na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva u pravljenju dunjevače za sopstvene potrebe, odlučili smo da vam prenesemo svoje iskustvo. Napominjemo da se ne bavimo komercijalnom proizvodnjom dunjevače, nego to radimo iz čistog zadovoljstava i poterebe da imamo svoj kvalitetan proizvod (za sopstvene potrebe i potrebe svojih prijatelja). Ovaj recept ekonomski nije isplativ jer se tržišnom cenom(10e) jedva pokrivaju troskovi proizvodnje. Za proizvodnju svake kvalitetne rakije, bilo da je šljivovica, kruškovča, kajsijevača ili dunjevača, potrebno je ispuniti četiri osnovna uslova: sirovina, priprema kljuka, pečenje (destilacija), i pravilno čuvanje.
Sirovina
Sirovina, odnosno kvalitet voća je osnova bez koje nema kvalitetne rakije. Da pođemo od sorte. Leskovačka dunja: meso ploda je čvrsto, zbijeno, sitnozrnaste strukture, sočno, kiselkastog osvežavajućeg ukusa, prijatne, vrlo izražene arome. Plod sadrži od 14 do 18% suve materije, odnosno od 10 do 12% ukupnih šećera i oko 1,1% ukupnih kiselina. Što se tiče ovih karakteristika, koje su najbitnije za preradu, zauzima prvo mesto. Iza nje slede morava, triumf, hemus, berecki , asenica sa značajno manjim prosentom šećera. Vreme berbe takodje ima značajnu ulogu (refraktometrom merimo zrelost plodova). I sada, kada smo nabrali zdrave dunje prelazimo u drugu fazu.
Priprema kljuka
Plodove treba dobro oprati, odstraniti sve natrulo i plesnivo, izvaditi semenke sa čvrstim delom lože. Zatim ide usitnjavnje i punjenje buradi do 3/4 kapaciteta. Uzećemo 100 l kao standard. Zatim 4kg šećera razmutiti u 30l vrele vode, naliti dunje i hermetički zatvoriti. Crevo iz poklopca bureta sprovesti u posudu sa vodom (ovaj postupak vam garantuje da se kljuk neće ukiseliti- izbacije CO2 a ne uvlači O2). Tako spremljeni kljuk ostaviti u podrumu do proleća.
Destilacija(pečenje)
Vreme pečenja se određuje refraktometrom kada nivo neprevrelog šećera padne ispod 5. Kljuk zajedno sa 10% vode sipamo u kazan(destilatror). Postupak završavamo kada jačina istekle rakije padne na 30 stepeni. Prepek radimo tako što prvenac(metil-alkohol) u kolicini od 1 litra odbacimo i pečemo dok jačina rakije ne padne na 55 stepena. Destilisanom vodom jačinu rakije spustimo na 42 stepena i tada dolazi završna faza.
Pravilno čuvanje
Rakija se odlaže u staklene sudove na odležavanje najmanje 6 meseci da bi dobila prepoznatljivu aromu.
Ovo je osnova i svaki recept treba da se zasniva na ova četiri uslova.